Borim se protiv depresije i anksioznosti nekoliko godina, pijem lekove. U jednom periodu života sam imala anoreksiju i socijalnu anksioznost, ali sam se sa tim uspešno izborila. Takva iskustva vam pomažu da odvojite bitno od nebitnog i da svoju sreću i dobrobit stavite na prvo mesto. Kad god treba da donesem neku odluku, makar bila i banalna, zapitam se je li to zaista ono što želim. Da li mi zaista prijaju ljudi s kojima treba da se vidim, mesta na koja treba da idem ili to činim da bih drugima udovoljila, da ih ne bih uvredila, jer "tako treba", jer je "red" i slično. Dobro razmislim i ako osetim da u biti to nije ono što meni paše, što ne radim sa zadovoljstvom, jednostavno odustanem. Ne obazirem se na tuđe reakcije. Imam jedan život, vreme mi je ograničeno i želim da ga provedem onako kako želim i sa kim želim. Ako to nekog vređa i ne želi da ostane u odnosu sa mnom - u redu je. Najvažnije mi je da živim u skladu sa svojom suštinom i željama. Zbog čega bih svesno sabotirala sebe i bavila se bilo čime što me ne raduje, već me čak i rastužuje, oduzima energiju, čini da se osećam loše, isfrustrirano, nervozno. Takve ljude i situacije svesno i odgovorno odbacujem. Energetske vampire, one koji non-stop kukaju i u tome pronalaze zadovoljstvo, ogovaraju druge, podsmevaju se, vređaju, pakosni su i snishodljivi, koji su daveži... takođe izbegavam, pa neka su mi i rod najrođeniji. Jasno sam postavila granice i ne dozvoljavam bilo kome da mi narušava mir i meša mi se u odluke i izbore. Zaposlena sam, ne zavisim ni od koga i niko nema pravo da mi govori kako ću da živim svoj život. Nasuprot svemu tome, okružila sam se pozitivnim i dobronamernim ljudima, ljudima koji me vole i cene, koji mi pružaju podršku i razumevanje. Njihovo mišljenje i savete uzimam u razmatranje, iako smatram da sam u velikoj meri već izgrađena ličnost, da čvrsto stojim na zemlji, da znam ko sam i šta želim, ali je prirodno da nisam uvek objektivna i da nemam iskustva u svim životnim situacijama. Onda je korisno čuti mišljenja ljudi koji te vole i misle ti dobro. Trudim se da smanjim stres što je više moguće (ne mogu sasvim prestati da se stresiram, to je nemoguće) time što ću da učinim svakog dana barem jednu stvar za sebe - topla kupka, šoping, odlazak u salon, izlazak u restoran, odlazak u pozorište, gledanje filma i maženje sa svojom Ljubavlju... Nešto što me opušta, raduje i pruža onaj sve-će-biti-u-redu osećaj. Fizička aktivnost, promena ishrane i meditacija takođe pozitivno utiču na celokupno stanje organizma. S tim što ni tu ne treba preterivati i prisiljavati sebe na bilo šta, već treba pronaći nešto u čemu zaista uživamo - ako je to šetnja, onda treba šetati, ako je plivanje nešto što volimo, onda treba da se bavimo plivanjem, a ne po svaku cenu se zatvoriti u teretanu ili trčati, na primer, ako to nije ono što nam je zabavno i što nas ispunjava. Isto je i što se hrane tiče - ne treba se odricati svega i to odjednom, već izbacivati jednu po jednu namirnicu i hraniti se raznovrsno. Stvar je u tome da generalno sebe ne treba prisiljavati apsolutno ni na šta, već moramo da naučimo kako da delamo u skladu sa svojom suštinom i da ne budemo tako strogi prema sebi. Treba sve u životu prihvatati sa izvesnom dozom ležernosti. I zadržati pozitivni stav. Mnogo se smejati. I ne doživljavati padove tragičnim, sve je to prirodno i normalno i treba tada pustiti sebe da odbolujemo, da se isplačemo, da budemo loše dan ili dva, ali da ne dozvolimo sebi da se utapamo u lošim osećanjima, da doživljavamo sebe žrtvom sudbine, života, drugih ljudi, situacija... Život nije uvek fer, ali je ipak lep i treba da se trudimo da u njemu uživamo i da cenimo sve ono što imamo što više i bolje možemo.
Prijem 
Latest images 
Traži 
Registruj se 
Pristupi 
